УССПТС је на позив колега из Мађарске присуствовало јубиларној 20. међународној преводилачкој конферeнцији TransELTE 2018 у Будимпешти, у организацији ЕЛТЕ ФТТ Департмана за превођење и тумачење и ОФФИ државног бироа Мађарске за превођење и оверу докумената 

           Tоком дводневног скупа преводилачких студија и струке сагледавани су проблеми преводилачке струке на тему превођења у ЕУ институцијама, судског превођења, и о преводилачкој струци из научно-истраживачког угла. Стручна излагања су обухватила проблеме и изазови струке са аспекта праксе, теорије и у светлу најновијих трендова у превођењу.

          У оквиру прве теме: докторске студије лингвистике и превођења, излагања су се бавила проблемима неопходних корекција и лектуре текста као последице машинског превођења,  анализе стилова и проблемских ситуације који проистичу из околности превођења аудиовизуелних садржаја, употребе страних речи у изворним и преведеним медицинским текстовима са освртом на преводилачке трендове у информаторима за пацијенте на енглеском, француском и мађарском језику, утицају смера превођења на квалитет и успешност превода и како се креира и развија ментални преводилачки лексикон код младих приликом учења језика. Млади истраживачи су имали прилику да презентују своје закључке истраживања на самом почетку конференције, као увертира у потоња излагања, као нераскидива карика струке између праксе и науке (теорије).

          Друга тема: најновији трендови у превођењу и тумачењу у Европској унији дословно дочарава мишљење Умберта Ека да је језик Европе превођење/тумачење на шта нас је подсетила Агњешка Валтер-Дроп, генерални директор DG LINC-a, Европског парламента. Она је у излагању на тему статуса и значаја, али и циљева превођења у XXI истакла да се рађа нова специјализована преводилачка професија медијатора-тумача који нису преводиоци задужени да смисао са изворног језика пренесу у циљни, већ да премосте лакуне у разумевању између различитих језика у околностима када превод и преводилац нису довољни да се постигне жељени ниво разумевања. Тада се у процес адекватног преноса значаја предметног садржаја укључују  медијатори који посредују у тумачењу свих екстралингвистичких и субконтекстуалних елемената. Дакле медијатори-тумачи морају поседовати изврсно знање језика, свакако више њих, али и много више од тога, претходећи и актуелни контекст, релевантан за предмет превођења и добро познавати околности у којима се одвија, али и све што је до њих довело и на шта се оне реперкутују. Од Александре Панагаку, директора Управе А за преводиоце при DG SCIC, Европске комисије, сазнали смо каква су очекивања од преводилаца и којим се додатним вештинама и компетенцијама наша струка мора оснажити уколико намерава да опстане у време бурних политичких промена у свету. При том се подразумева изврсно познавање  минимум матерњег и још два језика ЕУ, више језика  је пожељно,  а очекивања иду у правцу савладавања не-језичких вештина. У излагању Алисон Грејвс, начелника одељења за вишејезичност и спољне односе, DG TRAD, Европског парламента још једном је, и са живописнијим примерима, потврђено да нова времена од преводилаца траже нова и другачија умећа, јер се улога преводилаца у Европском парламенту мења у односу на оно што се сматра преводилачким послом – оно што нас квалификује као стручне за овај позив се подразумева, а од нас се све више очекује развој вештина које погодују адаптирању у свету политике, администрације и дипломатије. Марсин Котвицки, начелник Диреткората Ц за квалитет, DGT, Европске комисије, нас је још једном подсетио на неминовност усвајања нових технологија у виду употребе преводилачких алата у процесу превођења. У пракси рада ЕУ незамисливо је да се то ради другачије, те су развили  читаву администрацију која се бави не само провером грешака и утврђивањем тачности превода, већ и гаранцијом квалитета. Под довитљивим називом Надмудрити себе самог – унапређено осигурање квалитета указао је на потребу којој неминовно морамо тежити.

          За нашу правосудну професију је најинтересантнији био трећи део: судско тумачење, где је од наслова , преко свих излагања до закључка да је неопходно етаблирање правног оквира за наш  регулисан рад, све указивало да је судско тумачење далеко више од превођења. Даниела Амодео Перило, председник EULITA – Европског удружења судских тумача, истакла је важност и предности примене ISO стандарда у судском тумачењу, али да су оне ограничене у околностима у којима се још увек боримо да објаснимо шта је то судско превођење, када је положај и економски статус судских тумача у неким земљама и даље веома лош, те да се и даље сматра да није обавезна примена ISO 2014 а да је Директива ЕУ 2028 добра оријентација. Оксана Јакименко са Универзитета у Санкт Петерзбургу нас је упознала са изазовима и решењима у пракси с којима се сусрећу колеге у Русији. Они немају неко струковно удружење, али су признати као правосуднa професија. Ангажовање на суду у кривичном поступку је бесплатно за странку, што указује на жељу државе да финансира заштиту права окривљеног, али ту стаје интересовање за права и положај преводилаца.  Правне импликације и културолошки аспект судског тумачења надалеко превазилазе стручну обученост судског тумача и задиру у сферу техничких и административних решења у пракси, као на пример превођење путем линка које некад не значи и слику и тон у реалном времену, те се поставља питање колико то заиста доприноси заштити права окривљеног у току процеса утврђивања околности у којима је дело почињено. Марта Фаркашне Пуклуш са Мишколц Универзитета, нас је упознала са улогом судском тумача у судницама у Мађарској што је била изврсна увертира за други дан конференције, у знаку Мађарског бироа за превод и оверу докумената, са радним оквиром: Атестиране услуге превођења у јавном сервису у служби грађана- Како је у Мађарској судско превођење решено у складу са свим релевантним актима ЕУ и ИСО стандардима квалитета, те државни биро OFFI, који запошљава преводиоце-судске тумаче, ради под окриљем Министарства правде, уводно излагање је одржала др Хајналка Јухас, испред Министарства, иначе председник надзорног одбора OFFI-ja. Потом је уследило освежавајуће излагање директоре OFFI-ja др Габриеле Немет која је објаснила како адвокати могу сарађивати са судским преводиоцима и зашто је то важно за опште добро друштва. Чињеница да она као руководилац такве државне установе, види развој и напредак струке као подстицај за унапређење јавног сервиса у служби грађана и гарант очувања постављених циљева у заштити права грађана, за нас је охрабрујућа, у околностима у којима наше кровно министарство судске тумаче спушта на ниво „пуких“ преводилаца. Др Елена Кјокети, виши истраживач Института за примењену лингвистику у Тиролу, нас је излагањем на тему Право на језик националне заједнице – мањине у пракси у јужном Тиролу: важност креирања правне терминологије за јавну администрацију и правосуђе, подсетила колико је важно етаблирање правила за креирање еквивалената правних појмова, и то пре доношења нових прописа јер након тога је степен неразумевања готово несагледив, а последице се граниче са кршењем људских права и грађанских слобода. Поучно је било чути с чим се носе у Европи, имајући у виду на како је високом нивоу поштовање права на језик и изражавање националних заједница – националних мањина у Србији. За крај ове сесије, у излагању проф. др Барбаре Мозер-Мерсер, шефом пројекта InZone Универзитета у Женеви, имали смо прилике да на кратко завиримо у живот и рад на терену преводилаца који се баве превођењем у земљама захваћеним ратним дејствима и околностима хуманитарних изазова, где је живот у хуманитарним камповима под претњом опасности од ратних дејстава заправо најмањи изазов са којима се срећу, јер последице моралних и етичких искушења остављају дубље и далекосежније последице. Тиме је практично утврђен закључак да док је језик савремене Европе превођење, на маргини остају они који превођење злоупотребљавају за постизање друштвено неприхватљивих циљева.

Опширније о конференцији и излагањима можете погледати на на сајту организатора TransELTE 2018: középpontban a bírósági és hatósági tolmácsolás.

Latest Trends in Hungarian Translation Studies коју је приредила проф др Илдико Хорват, и која је представљена током конференције можете преузети овде

​

Организаторима честитамо на одличну избору тема и прадавача, великој посећености и изврсној организацији! 

​